Свештенство (грч. ἱερωσύνη, ἱεράτευμα, лат. sacerdos, sacerdotium – служење у храму, приношење жртве) – Црква се назива „свештеним“ народом: А ви сте род избрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну светлост своју (1. Петр. 2, 9).
У Посланици Јеврејима (7, 21–28) опширно се говори о јединственом и непролазном свештенству Христа, Архијереја који је сам себе принео као искупитељску жртву једанпут заувек. У овој Посланици се упоређује старозаветно и новозаветно свештенство и исказује цео свештени библијски речник. Дела Апостолска и Пастирске посланице потврђују да постоји и посебно, хиротонисано свештенство, чија се служба испуњава кроз особиту харизму Духа Светога, примљену у чину хиротоније (Дап. 6, 6; 14, 23; 20, 28; 2. Тим. 1, 6–7; Тит 1, 5–9).
Унутар Цркве може се разликовати:
- Стање свештеног посвећења свих хришћана примљено тајнама крштења и миропомазања. Реч је о општемсвештенству које припада свима крштенима који имају личну одговорност и харизму, са општим еклисијалним карактером.
- Свештено служење је у ужем смислу, установљено и потврђено у тајни хиротоније, оно које обухвата посебну свештену службу, дидактичку и пастирску, а има посредничку улогу.
Имајући у виду да се ова два служења разликују по природи и власти, као и да на различит начин учествују у предмету свештенства, она не могу заменити једно друго. Свако има своје место, функцију и своју специфичност унутар црквенога тела. Али оба служења су неопходна и нераздвојна јер Црква није клерикална институција, те према томе ниједна служба није самодовољна.
Карактер и посебан статус хиротонисаног свештенства и његове свештене функције огледају се у следећем:
- Проповедање речи (Дап. 6, 4) или функција апостолског континуитета (Јн. 17, 18): „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт. 28, 19).
- Власт да освећује Евхаристију и врши друге тајне („Ово чините у мој спомен“ 1. Кор. 11, 24), или светотајинско служење (Јн. 20, 21–23).
- Пастирско руковођење и црквено организовање или пастирска служба (уп. Дап. 1, 8; 2, 42–47).