Oznaka: <span>Orar</span>

08 jan

Orar

Orar (grč. ὀράριο, od lat. orare – moliti se), traka od platna, koja se nosi na levom ramenu, s jednim krajem napred, a drugim otpozadi, deo je đakonske odežde. Ipođakoni takođe nose orar, ali opasan u vidu krsta. Opasivanje orarom označava da ipođakon smirenjem, celomudrenošću svojih bedara i čistotom srca treba da zadobije odeždu čistote. Stoga ipođakoni nakon posvećenja u orar više ne mogu da stupe u brak. Prilikom posvećenja ipođakona za đakona, orar se odvezuje i arhijerej ga polaže na levo rame novoposvećenog đakona. Samo na Liturgiji, posle Molitve Gospodnje, i đakon opasuje orar krstoliko, pripremajući se tako za pričešćivanje Svetim Tajnama Tela i Krvi Gospodnje. On orar obično nosi na levom ramenu, a prilikom izgovaranja jektenija i drugih vozglasa podiže njegov kraj, držeći ga sa tri prsta desne ruke, čime pojcima i samom jereju daje znak da je vreme za ovu ili onu sveštenu radnju. U starini, đakon je orarom otirao usta pričasnika. U judejskim sinagogama pri čitanju Petoknjižja i Proroka davan je sa uzvišenog mesta lanenim ubrusom ili vrpcom znak kada narod treba da kaže Amin. Slično ovome đakon podižući orar daje znak za molitvu. Simvolički, orar označava krila kojima anđeli neprestano lete i služe Bogu, kao što i samo đakonsko služenje simvolizuje služenje anđela kod Prestola Božijeg. Stoga su na oraru ponekad izvezene reči anđelske pesme: Sveti je, Sveti, Sveti…
08 jan

Epitrahilj

Deo prezviterske odežde, epitrahilj (grč. ἐπιτραχήλιον, od ἐπι – na, τράχηλος – vrat), „navratnik“, stavlja se oko vrata i preko grudi i spušta se na dole. Epitrahilj nije ništa drugo do đakonski orar, stavljen oko vrata, tako da se oba njegova kraja spuštaju napred. U starini prilikom posvećenja đakona za jereja episkop je, umesto da na njega položi epitrahilj, samo prebacivao zadnji kraj orara na desno rame, tako da oba kraja vise sa prednje strane. Na to ukazuje i sam oblik epitrahilja, koji kao da predstavlja nadvoje presavijen orar. Epitrahilj označava dvostruku blagodat sveštenstva koja je darovana jereju. Prilikom stavljanja epitrahilja proiznosi se molitva Blagosloven Bog Koji izliva blagodat Svoju na sveštenike Svoje kao miro na glavu, koje se sliva na bradu, bradu Aronovu, koje se sliva na skut od haljine njegove (Ps. 132, 2). Jerej bez epitrahilja, kao i đakon bez orara, ne obavlja ni jednu službu. Manje svečane službe on služi samo sa epitrahiljem.