Mesec: <span>januar 2021.</span>

24 jan

Sveštenstvo

Sveštenstvo (grč. ἱερωσύνη, ἱεράτευμα, lat. sacerdos, sacerdotiumsluženje u hramu, prinošenje žrtve) – Crkva se naziva „sveštenim“ narodom: A vi ste rod izbrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen, da objavite vrline Onoga koji vas dozva iz tame na čudesnu svetlost svoju (1. Petr. 2, 9).

U Poslanici Jevrejima (7, 21–28) opširno se govori o jedinstvenom i neprolaznom sveštenstvu Hrista, Arhijereja koji je sam sebe prineo kao iskupiteljsku žrtvu jedanput zauvek. U ovoj Poslanici se upoređuje starozavetno i novozavetno sveštenstvo i iskazuje ceo svešteni biblijski rečnik. Dela Apostolska i Pastirske poslanice potvrđuju da postoji i posebno, hirotonisano sveštenstvo, čija se služba ispunjava kroz osobitu harizmu Duha Svetoga, primljenu u činu hirotonije (Dap. 6, 6; 14, 23; 20, 28; 2. Tim. 1, 6–7; Tit 1, 5–9).

Unutar Crkve može se razlikovati:

  1. Stanje sveštenog posvećenja svih hrišćana primljeno tajnama krštenja i miropomazanja. Reč je o opštemsveštenstvu koje pripada svima krštenima koji imaju ličnu odgovornost i harizmu, sa opštim eklisijalnim karakterom.
  2. Svešteno služenje je u užem smislu, ustanovljeno i potvrđeno u tajni hirotonije, ono koje obuhvata posebnu sveštenu službu, didaktičku i pastirsku, a ima posredničku ulogu.

 

Imajući u vidu da se ova dva služenja razlikuju po prirodi i vlasti, kao i da na različit način učestvuju u predmetu sveštenstva, ona ne mogu zameniti jedno drugo. Svako ima svoje mesto, funkciju i svoju specifičnost unutar crkvenoga tela. Ali oba služenja su neophodna i nerazdvojna jer Crkva nije klerikalna institucija, te prema tome nijedna služba nije samodovoljna.

Karakter i poseban status hirotonisanog sveštenstva i njegove sveštene funkcije ogledaju se u sledećem:

  1. Propovedanje reči (Dap. 6, 4) ili funkcija apostolskog kontinuiteta (Jn. 17, 18): „Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“ (Mt. 28, 19).
  2. Vlast da osvećuje Evharistiju i vrši druge tajne („Ovo činite u moj spomen“ 1. Kor. 11, 24), ili svetotajinsko služenje (Jn. 20, 21–23).
  3. Pastirsko rukovođenje i crkveno organizovanje ili pastirska služba (up. Dap. 1, 8; 2, 42–47).
20 jan

Mantija

mantija

Mantija, rasa (grč. ῥάσον, εξώρασον) – gornja nebogoslužbena odeća sveštenstva i monaštva; odeća koja se stalno nosi radnim i prazničnim danima; odeća koja pokriva čitavo telo osim glave, sve do članaka. Kada se govori o mantiji, razlikuju se dve odeće – gornja i donja. U tradiciji monaškog sveštenstva zadržana je stara terminologija – rasa i podrasnik, a mirsko sveštenstvo već odavno koristi izraze gornja i donja mantija. Donja mantija je obično od lakšeg materijala, crne boje i oblači se preko košulje i pantalona, a gornja preko nje, ali u zvaničnim i paradnim prilikama.

Svojim slobodnim širenjem ona kao da izobražava krila anđela, zbog čega se nekada zove „anđelska odežda“. Obuhvatajući čitavo telo, mantija simvolizuje svepokrivajuću silu Božiju, a takođe i strogost, pobožnost i smirenje. Prilikom obavljanja bogosluženja, klirici su dužni da nose mantiju (Zakonopravilo, 18. pravilo Sv. Nikifora).

U Crkvi postoji nekoliko stilova krojenja mantija. Ruski stil je na preklop sa jednom dugmetom sa strane za zakopčavanje. Mantija srpskog stila se oblači preko glave i ima dugmad sa prednje strane do vrata. Grčka mantija je na preklop, ali ima konopac oko struka koji služi za zakopčavanje.

08 jan

Orar

Orar (grč. ὀράριο, od lat. orare – moliti se), traka od platna, koja se nosi na levom ramenu, s jednim krajem napred, a drugim otpozadi, deo je đakonske odežde. Ipođakoni takođe nose orar, ali opasan u vidu krsta. Opasivanje orarom označava da ipođakon smirenjem, celomudrenošću svojih bedara i čistotom srca treba da zadobije odeždu čistote. Stoga ipođakoni nakon posvećenja u orar više ne mogu da stupe u brak. Prilikom posvećenja ipođakona za đakona, orar se odvezuje i arhijerej ga polaže na levo rame novoposvećenog đakona. Samo na Liturgiji, posle Molitve Gospodnje, i đakon opasuje orar krstoliko, pripremajući se tako za pričešćivanje Svetim Tajnama Tela i Krvi Gospodnje. On orar obično nosi na levom ramenu, a prilikom izgovaranja jektenija i drugih vozglasa podiže njegov kraj, držeći ga sa tri prsta desne ruke, čime pojcima i samom jereju daje znak da je vreme za ovu ili onu sveštenu radnju. U starini, đakon je orarom otirao usta pričasnika. U judejskim sinagogama pri čitanju Petoknjižja i Proroka davan je sa uzvišenog mesta lanenim ubrusom ili vrpcom znak kada narod treba da kaže Amin. Slično ovome đakon podižući orar daje znak za molitvu. Simvolički, orar označava krila kojima anđeli neprestano lete i služe Bogu, kao što i samo đakonsko služenje simvolizuje služenje anđela kod Prestola Božijeg. Stoga su na oraru ponekad izvezene reči anđelske pesme: Sveti je, Sveti, Sveti…
08 jan

Epitrahilj

Deo prezviterske odežde, epitrahilj (grč. ἐπιτραχήλιον, od ἐπι – na, τράχηλος – vrat), „navratnik“, stavlja se oko vrata i preko grudi i spušta se na dole. Epitrahilj nije ništa drugo do đakonski orar, stavljen oko vrata, tako da se oba njegova kraja spuštaju napred. U starini prilikom posvećenja đakona za jereja episkop je, umesto da na njega položi epitrahilj, samo prebacivao zadnji kraj orara na desno rame, tako da oba kraja vise sa prednje strane. Na to ukazuje i sam oblik epitrahilja, koji kao da predstavlja nadvoje presavijen orar. Epitrahilj označava dvostruku blagodat sveštenstva koja je darovana jereju. Prilikom stavljanja epitrahilja proiznosi se molitva Blagosloven Bog Koji izliva blagodat Svoju na sveštenike Svoje kao miro na glavu, koje se sliva na bradu, bradu Aronovu, koje se sliva na skut od haljine njegove (Ps. 132, 2). Jerej bez epitrahilja, kao i đakon bez orara, ne obavlja ni jednu službu. Manje svečane službe on služi samo sa epitrahiljem.

Izaberite valutu